Титове дугове и даље плаћамо: До краја године морамо да платимо 241,8 милион евра


Још 20 година враћамо омиљену бајку југононосталгичара како се за време Тита живело лепо

Србија ће до краја године морати да плати тачно 241,8 милиона евра за кредите узете у време бивше СФРЈ.

Враћаћемо дугове Париском клубу, Светској банци, али и Кувајту, сазнаје Блиц.

И ове године, као и многих претходних, мораћемо да плаћамо цех удобног живота, добрих плата и јефтиних кредита из седамдесетих и осамдесетих година. Наредних месеци, на наплату нам стижу зајмови које су од европских и светских финансијских институција узимали тадашњи премијери Милка Планинц и Веселин Ђурановић. И то није све, јер ће Србија до краја године морати да отплати и кредите које је 1989. од Кувајта поред Милке Планинц узимао и тадашњи премијер Бранко Микулић.

Добро је једино, што до краја године немамо обавезе према кредиту који је од Кине 1999. узео Мирко Марјановић, премијер Слободана Милошевића, а чија је последња рата од непуна четири милиона евра, доспела пре месец и по дана.

Кредити који доспевају у 2021. (у милионима евра)

Париски клуб поверилаца 152,27
Светска банка, зајам А 22,69
Светска банка, зајам Б 43,95
Кувајт 9,49

Претходних година у просеку смо враћали и до 340 милиона евра годишње. Отплатили смо сав дуг према Лондонском клубу, а годину дана раније и обавезе према Европској инвестиционој банци, односно Европској унији. Ипак, како тврди извор листа, остали су огромни стари дугови.

„Према Париском клубу ове године имамо две рате од којих је главница око 130 милиона евра, а камата око 20 милиона. Пет рата од укупно око 66 милиона иду према Светској банци. У јулу нам доспева и 9,4 милиона евра према Кувајту, а већ смо им у јануару платили скоро 10 милиона“, каже извор.

Економиста Млађен Ковачевић каже да је Југославија била минимално задужена до 1978. године.

„А онда је на скупу политичара и економиста у једној скандинавској земљи поручено да Југославији треба дати повољне кредите и тако јој ослабити позицију. Врло брзо у наредних пет година Југославија је увећала спољни дуг са око седам милијарди евра на 18 милијарди“, објашњава Ковачевић.

Прочитај још: Грађани Србије ће Титове дугове плаћати још 22 године

Како додаје, кредити су тих година првенствено ишли на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија… Враћајући се уназад, подсећа и да су крајем шездесетих и почетком седамдесетих наши радници одлазили на рад у иностранство, па се у земљу сливало доста новца и од дознака. Временом су, међутим, такви приходи били све мањи, али су потрошачке навике остале исте. Тада се кренуло са задуживањем.

НБС: Нема више старог клириншког дуга

У НБС кажу да нам ове године на наплату доспева 241,8 милиона евра старих дугова, али додају и да смо у целости измирили обавезе по основу старог клириншког дуга и то прво према Чешкој – 9,8 милиона евра.

Извор: Б92


Напиши коментар