Удружења логораша предлажу Скупштини резолуцију о геноциду НДХ над Србима


Удружење логораша Јасеновац, Заједница удружења жртава Другог светског рата и СУБНОР предложили су Народној скупштини резолуцију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима (1941-1945) и да се 28. април установи као дан сећања на српске жртве у прошлом веку.

Свој предлог временски су везали за 80. годишњицу нацистичког бомбардовања Београда 1941. и почетак усташког погрома, 28. априла 1941, масовним масакром у Гудовцу код Бјеловара.

– Ова идеја стара је 75 година, али за време Тита није било ни говора о томе, а после њега није било политичке воље – каже Гојко Рончевић Мраовић из Удружења логораша Јасеновац, који је и сам, као дете, био заточеник логора Јастребарско, између Загреба и Карловца.

– Прикупили смо 2016. године 54.000 потписа за ту резолуцију, али она није усвојена. Сада смо нашли саговорнике у власти и верујемо да ће предлог проћи, а подржавају нас и Светски јеврејски конгрес, САНУ и борачке организације – каже Рончевић, и додаје да се до данас не зна колико је Срба, Рома и Јевреја убијено у НДХ, као што се не зна ни број јасеновачких жртава.

Објашњава да је капацитет јасеновачког логора био 5.000-6.000 логораша, а да се дешавало да толико стигне у једном конвоју и да многи буду убијени пре него што уђу у логор. Мноштво њих је, наводи, било бачено са платформе Браник у Саву, па су лешеви пливали до Земуна и Великог ратног острва.

У предлогу резолуције наводи се да је њен циљ да трајно сачува сећање на усташки геноцид, као и суочавање са прошлошћу и ограђивање од злочина, што ће допринети добросуседским односима и мирном суживоту будућих генерација. Посебан акценат је на геноциду над децом у НДХ, која је једина имала логоре за малишане. Како се наводи, само је у Јасеновцу убијено 19.432 деце од укупно 71.560, колико их је убијено у НДХ. Усташки геноцид, како се наводи, пратила су 84 масовна масакра, 2.643 локална злочина, 47 усташких логора, 84 крашке јаме у које су бацани живи људи. Идеја предлагача резолуције је да „усташка идеологија и Холокауст уђу у колективну меморију човечанства као опомена да се такви злочини не понове.“ Осуђује се и употреба усташких симбола и поздрава „за дом спремни“.

Гојко Рончевић је, иначе, рођен на Кордуну, а у Јастребарском је провео три месеца. Убијено је 30 чланова његове породице.

Преживео и преваспитавање

У логор Јастребарско, каже Рончевић, усташе су доводиле децу од једне до четрнаест година. Због болести, глади и малтретирања, сваког дана је умирало 10 – 12 малишана. Он је преживео јер су му као седмогодишњаку обукли усташку униформу и спремили га за преваспитавање.

Извор: Новости


  • 7
    Shares

Напиши коментар