Хрвати у Војводини траже службену употребу хрватског језика, а Србима у Хрватској велико ништа


Овако то изгледа у Србији…

Председница Хрватског националног савета у Србији Јасна Војнић упутила је службени захтев председнику Александру Вучићу у ком се тражи увођење хрватског језика у службену употребу у Сомбору, Апатину и Бачу, као и на територији целе Војводине.

Она је овај захтев образложила чињеницом да је претходно, на седници Скупштине Суботице омогућен преседан службене употребе језика буњевачке заједнице. Због тога, како је навела, то право би требало да припадне и хрватској заједници у Сомбору и Бачу јер чине 8,39 посто популације и Апатину где их је 10,42 процента.

Овај захтев изазвао је бурно негодовање не само међу избегличким удружењима из Хрватске, већ и међу Србима у Хрватској.

Тако Драган Црногорац, председник Савеза српских удружења Хрватске, сматра да је овај захтев сасвим оправдан јер то начин да се очува језик сваке националне мањине.

– Али, једини проблем у тој причи је што ми Срби у Хрватској то право на папиру остварујемо од 2000. године, а у пракси, једна од најмлађих чланица ЕУ чини апсолутно све да тај закон не заживи. Према закону о националним мањинама, Срби имају право на свој језик у свим срединама где их је више од 30 процената. Тај услов испуњавају Срби из Вуковара и у Врбовском. Међутим, покушај да се у Вуковару слово закона спроведе у дело завршен је лупањем двојезичних табли, а у Врбовском се и не размишља да се уведе двојезичност. И не само то, на основу истог закона у 17 или 18 општина у Хрватској, односно више од 40 места постоји јасна одредба да улазне и излазне саобраћајне табле у та насеља буду на ћирилици, али их нема ни у једном месту иако српска заједница у Загребу има потпредседника владе коме је делокруг рада управо ова тематика. Замислите шта би било да га немамо – иронично примећује Драган Црногорац.

…. а овако у Вуковару, Хрватска

Згажени стандарди ЕУ

И Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске подсећа на поменути закон о националним мањинама, али и да се то право игнорише.

– Иако је Хрватска затворила Поглавље 23 Правосуђе и темељна људска права и за то донела Закон, она та права игнорише и не придржава се не само стандарда који важе у ЕУ, већ и сопственог Устава. Нажалост, и даље имамо опструкцију која иде толико далеко да се уништавају табле са ћириличним натписима, а нису ретке појаве и физичких напада на Србе. Последња провала и пљачка православне цркве у Шибенику то најбоље потврђује – истиче Будимир.

Србија мајка свима

Миодраг Линта указује на још један апсурд када је реч о коришћењу матерњег језика.

– Према хрватском закону о службеној употреби језика и писма локалне самоуправе су дужне да уведу у службену употребу језик и писмо националне мањине уколико она чини најмање једну трећина становништва. То је далеко више од 15 процената колико је предвиђено за националне мањине у Србији – истиче Линта.

Покрајина рај за мањине

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта тврди да председница Хрватског националног савета у Србији, Јасна Војнић или заборавна или није добро проучила законе Србије.

– По Статуту АП Војводина из 2009. године хрватски језик један од шест службених језика у Војводини, поред српског, мађарског, словачког, румунског и русинског језика. Познато је да у АП Војводина живи свега 47.000 Хрвата или 2,43 одсто становништва, што је пример позитивне дискриминације према овој националној мањини. Статус службеног језика хрватски има у Граду Суботици иако је учешће Хрвата у укупном броју становништва испод покрајинског законског минимума (10 процената). Такође, хрватски је службени језик и у деловима града Сомбора и општинама Апатин, Бач, Инђија, Сремска Митровица и Шид, односно у 11 насеља у којима хрватска мањина има више од 15 одсто становништва – истиче Линта.

Буњевци камен у грлу

Скупштина Суботице у четвртак, са 58 гласова за и два против, усвојила је предлог градоначелника Стевана Бакића дат на иницијативу Буњевачког националног савета. По том предлогу, улази се у процедуру да буњевачки постане четврти службени језик града Суботице.

Ово је изазвало велико незадовољство политичких представника хрватске мањине, које је изнео председник Демократског савеза Хрвата у Војводини, Томислав Жигманов, а што су подржали и амбасадор Хрватске у Београду и министар иностраних послова Гордан Грлић који је тим поводом упутио Србији протестну ноту.

– Буњевачки говор није језик, он је један од дијалеката хрватског језика – рекао је Грлић.

Наиме, у време СФРЈ Буњевци су аутоматски пописивани као Хрвати, те Загреб сматра да је реч о покушају њихове асимилације.

Извор: vesti-online


  • 9
    Shares

Напиши коментар