Јосип Сунић: Методе којима нам испирају мозак


Овај чланак ни на који начин није намењен да подстакне теорије завере. Више се ради о показивању шта се актуелно дешава и зашто чак и образовани људи попут научника и лекара крше сопствену заклетву и нису свесни било какве кривице.

Да ли ово владари раде сесно и намерно, потпуно је неважно.

”Испирање мозга” је један концепт психолошке манипулације. Моћ расуђивања и поимања стварности се дестабилизују и основни став замењује се новим ставовима. Од 1975. године, „Декларација УН-а о заштити свих особа од мучења и других окрутних, нељудских и понижавајућих поступака или кажњавања“ укључује такође ”прање мозга” помоћу манипулативне психотехнике.

Будући да се ментално репрограмирање одвија полако и суптилно, погођени не примећују да постепено почињу да се повинују и да одређена понашања бивају покренута споља. Технике манипулације су деценијама развијале, истраживале и усавршавале психо-групе и секте. Важан аспект је сузбијање сваког облика критике и клевета критичара. Будући да протагонистима недостају чињенични аргументи, критичарима се пребацује људска слабост како би постигли то, да им се не верује.

Америчка професорка психологије Маргарет Сингер испирање мозга описује као невидљиво социјално прилагођавање које се одвија у шест корака.

1. „Остави особу у незнању о томе шта се догађа и како се (она сама) мења корак по корак.“

Под изговором солидарности навикли смо се да избегавамо било какав физички контакт. Непознати људи се више не доживљавају као други људи (исти као и ми), већ као опасност по сопствено здравље. Поред тога, нечистоће можете пренети са трећих на своје вољене и на тај начин им нанети штету. У међувремену је посезање за маском нормално као и коришћење тоалетног папира након тоалета. Многи верују да ово чине како би заштитили друге и себе. Али да ово што они себи и другима чине, дугорочно штети, психички и физички, како њима самима тако и другима, већина људи тога није ни свесна. При томе је већ одавно доказано да је социјална изолација штетна и да неправилна употреба маски доводи до бактеријских и гљивичних инфекција.

2. „Контролиши човеково окружење и животни простор, посебно контролиши његово време.“

Апсолутно нема разлике да ли су бензинске пумпе отворене до 19:00 или 19:30. Али ми смо тиме условљени да више не вршимо одређене активности када ми то желимо, већ када држава то дозволи. Прећутно се прихвата да је у некој радњи дозвољено само 381, а не 382 особе. Јер, код 381-људи ће се ширење вируса обуздати социјалном дистанцом, код 382-људи то више не функционише. Законска ограничења су део једног друштва. Међутим, актуелно постају неоснована и више немају никакве везе са здравим разумом.

3. „Свесно створи код особе осећај немоћи“.

Упркос ригорозним мерама и огромним ограничењима слободе, број „заражених“ и „мртвих“ расте. Како ови бројеви почињу да падају, вирус мутира и игра почиње изнова. Без обзира шта радимо, на крају је увек погрешно. Одавно смо прихватили да никада нећемо победити у овом „рату“ и да ћемо се увек суочавати са новим мерама.

4. „Успостави систем награђивања и кажњавања и усмеравај искуства тако да се сузбија понашање особе, које показује њен пређашњи идентитет”.

Ко се не придржава мера, казниће се новчаном казном. Чак и они који могу показати потврду да не морају носити маску, морају очекивати непријатељство од других, који очекују солидарност од свих. Гастрономи који су поставили столове на растојању од 1,99 цм а не 2 метра, присиљени су од државе да затворе (своје ресторане).

5. „Успостави систем награђивања и кажњавања и управљај искуством тако да особа прихвати (примедба: свим својим бићем) нови систем веровања и норме понашања групе.“

Ко носи маску и кад шета сам у шуми, заиста је солидарна особа и треба је славити. Ово јако подсећа на звездане налепнице у вртићу које се дају када дете води рачуна о свом ормару. Обавезна вакцинација маскирана је са огромном перфидношћу и пребачена на приватне организаторе. Јер они који се не желе вакцинисати, нису кажњени, већ се добровољно одричу друштвених догађаја. С друге стране, вакцинисана особа је награђена јер је део масовног теста који показује стопу тровања од скоро 3% после само 5 дана. Колико ће времена проћи док први ресторани не понуде попусте за вакцинисане људе или прихвате само вакцинисане људе како би могли поново радити у нормалном капацитету?

6. „Разви један затворени, самосталан логички систем и врховну структуру моћи која не дозвољава никакав коментар и не може се мењати без одобрења или наредбе руководства“.

Не можемо се извући из овог бесконачног вртлога од вируса, мера за обуздавање пандемије, вакцинације, мутације, нових мера и нових вакцина. Тоталитарни, фанатични здравствени систем је нови светски поредак.

Права трагедија је у томе што се на овај начин, демократија фактички сахранила.

Критика више није погодна за већину људи. Жртвама испирања мозга требају године или деценије психотерапије како би могли да формирају своје мишљење засновано на чињеницама. До тада, потпуно су резистентни на било какву критику свог новог става, до којег су доведени. Они верују и подржавају све, чак и ако је то потпуно апсурдно и противречно само себи. Нове генерације се од малих ногу навикавају на то да је свет такав какав је и да је слобода могућа тамо где је држава није својевољно ограничила.

Светска историја нас је научила да тоталитарни државни системи могу бити укинути само силом и то онда када већина схвати да су њима манипулисали и да због тога трпе. Није питање да ли ће се то и у овом случају догодити, већ када.

Превод са немачког за „Борбу за веру“: Данијела Брунер
Извор: dieostschweiz, Борба за веру


Напиши коментар