Његошеве замерке Европи, али и још неке поруке капиталних дела нестале из читанке за осми разред!


У новој читанци за осми разред, из које ће будући мали матуранти учити од септембра, избачена су дела која ученицима представљају веома значајне догађаје из наше историје, а одабиром одломака из дела која су задржана у програму ђаци се удаљавају од историјске прошлости и губе културу сећања.

Ово је оцена појединих професора српског језика и књижевности у основним школама који су имали прилику да прелистају нову читанку за осми разред у издању Издавачке куће „Логос“.

– Имамо утисак да се затире свест о традиционалним српским вредностима и историјским неправдама – кажу ови професори.

Као примере наводе како су у читанци приказана нека од најзначајнијих дела српске књижевности – „Сеобе“ и „Роман о Лондону“ Милоша Црњанског и Његошев „Горски вијенац“.

– Уместо војног похода Вука Исаковича и његовог пука и делова који би ученике подстакли на размишљање о суштинским вредностима у животу народа и појединца, роман „Сеобе“ је представљен кроз одломак у коме је описана прељуба и братоиздајство Вуковог брата Аранђела Исаковича и његове снахе Дафине, Вукове жене. Одломци у појединим читанкама обједињеног издавача садрже експлицитне сцене љубавне страсти и распамећености главних јунака, што ниједан методичар не може да оправда представљањем наводне целине романа, осим ауторском слободом – каже нам професорка књижевности Милена Н., из Београда.

Она упозорава да истискивање канонских писаца и дела, односно нарушавање методички смислено одабраних одломака започиње давањем алтернативе. Тако је у списку обавезних дела школске лектире наведено – Милош Црњански: „Сеобе“ (одломак), „Роман о Лондону“ („Пролеће је стигло у Лондон“).

Док из „Сеоба“ може шта год хоћете, па и полни чин између Аранђела и Дафине, „Роман о Лондону“ је строго контролисан и афирмативан према енглеској култури – оцењује наша саговорница.

Када је реч о делу „Роман о Лондону“, уместо напаћених Срба у Лондону, одабрана је емиграција из царске Русије.

Она указује и на задатак са такмичења из српског језика и књижевности, где се у вези са „Сеобама“ помињу угарски Срби, а тачни одговори преузети су из претходне читанке за осми разред коју је издала ИК „Клет“.

-Морамо се запитати да ли би било могуће, по угледу на синтагму угарски Срби, националне мањине или етничке групе које су настањене у Србији назвати: српски Мађари, српски Хрвати, српски Буњевци, српски Албанци, пошто живе у Србији и имају много већа права од оних које су ондашњи Срби добили Привилегијом, а притом немају обавезу да ратују или гину за интересе државе у којој живе – истиче наша саговорница и напомиње да у историјскими неким другим уџбенициманије искривљена историјска чињеница да је у питању живот Срба у Угарској,оних са Косова и Метохије који су ту дошли након историјске сеобе у 17. и 18. веку када су прелазили на север под најездом Турака.

Заборављен косовски мит

Професори књижевности осврнули су се и на косовски мит.

– Појам косовски мит тешко ће се игде пронаћи у најпродаванијим читанкама за српску децу у Србији, без обзира на то колико је он укорењен у целокупној књижевности на српском језику.

Професор Марко П., из Чачка, који је анализирао одломке из „Горског вијенца“, тврди да су скрајнуте главне поруке чувеног Његошевог дела као што је истрага потурица. И сам владика је деградиран, а његово српство негирано.

„Горски вијенац“ сведен је на предложак за проучавање народних обичаја – обавезним избором одломка „Бадње вече“ – анализира наш саговорник.

– Локализација овог слободарског спева у новим уџбеницима садржи сумњу у историчност дела, иако је Његош у поднаслову нагласио да је реч о историјском догађају с краја XVII века. Наводи се да „неки“ историчари сматрају да је то његово виђење визија нечега што се није догодило. У међувремену, и то негирање историјског контекста и Његошевог српства постало је секундарно зато што се у новом програму губи сваки траг о истрази потурица, било да је историјска, или је „Његош ово сматрао истинитим“.


Како је говорио Доситеј

Наши саговорници, професори књижевности, упућују на то како је Доситеј говорио:

– Млада душа подобна је меком воску, у какав га калуп салијеш и метнеш, онаки образ од њега начиниш. Реформатори свести одлично су разумели колико је ово тачно, па су се размахали…

Његош је, наводи професор, деградиран и у последњем питању теста за књижевну олимпијаду, када се на основу одломка о томе како владика слабо једе поморанџе, „и то само по једну кришчицу“, препознаје дело „Писма из Италије“ Љубомира Ненадовића, чији је првобитни наслов био „Владика црногорски у Италији“.

Да у тим писмима неки наставници не би пронашли делове у којима Његош говори о себичној Европи, о слободи, о српској кући која је изгорела на Косову, или прекор енглеском лорду: „И томе имамо највише захвалити вашим земљацима, господине, који и мртву турску руку држе под нашом гушом… И ви те Турке браните…“, дело је уклоњено из програма – упозорава овај професор. Вешто је избегнуто све што је неко сматрао непожељним у времену евроинтеграција, или чиме су неким народима комплетно опране биографије од страшних недела чије се жртве данас минимизирају.

Да се у мноштву издања, уџбеника и других књига, крије и прегршт погрешних и неумесних тумачења, сматра књижевник Миро Вуксановић.

– Где год нема реда, влада неред – истиче овај књижевник, за „Новости“.

– Није такво стање само у школским приручницима. Рецимо, у српском народу, који је с великим разлогом оптерећен својом историјом, још увек немамо поуздане податке о погинулима у 20. веку, а камоли у ранијим временима. Стално говоримо о жртвама, а нисмо сакупили њихова имена.

Без тога историја постаје низ нетачних бројева. Слично је и с тумачењима књижевних дела.

Ако су писци добро одабрани, није од њих узето најбоље, а ако јесте, није увек добро прочитано.

Он сматра да је често овај осетљиви посао писања уџбеника поверен људима који су неуки и без добрих намера.

– Свака школска грешка је дугог века – упозорава Вуксановић.

Тако се оштећују читаве генерације. Боље је никакво учење од погрешног учења. Истина је да се човек учи док је жив, али је истина и да се по јутру дан познаје, да је почетак учења најважнији. Видим да су наша деца преморена сумњивим играма на екранчићима телефона и других справа, да су загушена нетачностима и кичерским забавама. Најбољи писци су у сенци естраде. Лирика је поражена од буке. Слави се књижевност трача и примитивизма. Све то загађује и школе и уџбенике и народ као целину.

Вуксановић закључује:

– Потребан је савремени Доситеј!

Истовремено, професорка књижевности др Оливера Крупеж каже да наставне програме креирају најбољи професори универзитета, а међу њима је велики број аутора уџбеника.

– Њихове компетенције су неспорне, зато што је и директор Завода за унапређивање образовања и васпитања био коаутор до сада коришћених читанки за старије разреде – каже ова професорка.

А зашто онда имамо овакве пропусте?

– Пропусти у избору грађе у корелацији са наставом историје и других предмета требало би да буду предмет озбиљних анализа – каже др Оливера Крупеж.

Она верује да ће сада, када је председник Србије најавио измене у домену предмета који су од значаја за национални идентитет, бити превазиђени ови проблеми и да ће сведочанства о страдању српског народа у два светска рата поново наћи место у наставним програмима и на тај начин помоћи ученицима да боље и лакше разумеју одређене историјске периоде.

Извор: Новости


Напиши коментар