Велике крађе у српским музејима: Нестају дела стара вековима!


У Музеју примењене уметности која се десила 2019. године нестао је накит који је припадао нашим династијама, пре свега династији Обереновић.

Министарка културе и информисања Маја Гојковић истакла је у Скупштини Србије да је неопходно размотрити да ли је досадашњи систем заштите и физичког обезбеђивања музеја у Србији адекватан, будући да се последњих година догодило неколико крађа у којима су отуђени вредни музејски предмети.

Гојковић је у парламенту, где се води расправа о Предлогу закона о музејској делатности, истакла да новац свих грађана и наше културно благо припада свима нама и да не треба да се бежи од истине и да се гура под тепих нешто лоше што је учињено у прошлости.

Гојковић је у парламенту, где се води расправа о Предлогу закона о музејској делатности, истакла да новац свих грађана и наше културно благо припада свима нама и да не треба да се бежи од истине и да се гура под тепих нешто лоше што је учињено у прошлости.

Нестао: прстен са грбом, налаз из околине Јањева с краја 14. и почетка 15. века. Фото: М.Анђела/Новости

Министарка је нагласила да је важно да се сазна и утврди ко је извршио крађе у музејима, где се налазе отуђени предмети, ко су починиоци, а у крајњем случају, зашто у неким случајевима МУП ништа није урадио.

– Сва своја досадшња сазнања желим да поделим са грађанима Србије, јер они пуне буџет и треба да знају где одлази њихов новац. На мени је да све оно што знам, кажем и полицији и Тужилаштву шта се дешавало у не тако давној прошлости у нашим музејима – рекла је Гојковић.

Гојковић је истакла да крађа у Музеју примењене уметности која се десила у августу 2019. године заслужује пажњу јавности, и указала да је јавност о тешкој крађи предмети из 14, 17, 19, и почетка 20. века сазнала на основу њених изјава.

– Процењена штета по процени запослених Музеја у износу од 300.000 евра, али заправо штета је много већа, јер ти златни предмети и тај накит припадао је некада нашим династијама, пре свега династији Обереновић – казала је Гојковић.

Министарка је прецизирала да Министарство од августа 2019. до марта 2020. године није добило ниједно обавештење од челних људи из Музеја примењене уметности, нити од Министарства унутрашњих послова.

– Није ми јасно зашто се толико дуго ћутало – рекла је Гојковић.

Министарка је навела да је осумњичен један од радника обезбеђења који је тај посао добио на јавној набавци и истакла да би сви требало да се замисле да ли јавне набавке морају да буду и решење ангажовања неког да ради обезбеђење у овако важним установама културе или то може да се ради на неки другачији начин.

Гојковић је рекла да се нада да ће ускоро добити одговор на то ко су починиоци, ко су налогодавци и како је дошло до те крађе од стране самог обезбеђења, као и да ли има одговорности запослених, будући да је кључ од депоа са тако важним предметима стајао у обичној фијоци у писаћем столу.

Извор: Глас Јавности

Новости: Ноћни чувар похарао благо

– Па пре годину дана имали смо велики случај крађе усред Београда, где су из Музеја примењене уметности украдени артефакти с краја 19. и почетка 20. века вредности 300.000 евра. А крађу је починио члан обезбеђења које је неко изабрао на јавној набавци – рекла је министарка.

У Музеју примењене уметности, потврђено је „Новостима“ да се током лета 2019. догодила крађа предмета из Збирке метала и накита. О томе је, како кажу, одмах обавештена полиција (СБПОК), а управо у интересу истраге овог немилог догађаја, Музеј није давао никакве изјаве за јавност.

– Увидом у снимке са сигурносних камера утврђено је да је крађу током викенда у вечерњим сатима, 28. јула и 4. августа 2019. године, починио ноћни чувар ангажован преко агенције за обезбеђење, која је посао обезбеђивања Музеја добила преко тендера, у складу са законом – казали су нам у МПУ.

– Такође, одмах се приступило ванредној ревизији Збирке метала и накита, којом је утврђено да после крађе у Збирци недостаје 41 предмет, углавном златни накит из 19. и прве половине 20. века, који има значајну материјалну вредност, пре свега због материјала од кога је направљен.

Тендер за обезбеђење – проблем

Када се 2017. десила крађа у Музеју Југославије, директори институција су у анкети за наш лист изнели забринутост због чињенице да се обезбеђење бира путем тендера и без додатних провера. Изнет је и предлог да се угледамо на већину европских земаља, где постоје државне фирме специјализоване управо за овај посао, односно да држава, као што обезбеђује своје органе, има и службу која чува национално благо у музејима, библиотекама, архивима.

Међу украденим предметима, наводе наши извори, налази се неколико предмета који поред материјалне имају и велику културно-историјску вредност, као што су, рецимо, прстен са грбом, налаз из околине Јањева с краја 14. и почетка 15. века и наруквица са цветом од лапис лазулија, чија се историја везује за династију Обреновић и која је израђена у Минхену 1887. године:

– У овом тренутку случај се налази пред надлежним тужилаштвом. Напомињемо да ниједан од украдених предмета још увек није пронађен као и да ћемо јавност благовремено обавестити када дође до даљег развоја догађаја – речено је „Новостима“ у овом београдском музеју.

И у Првом основном јавном тужилаштву у Београду, за наш лист је потврђено да је покренута истрага против С. Ј. који је осумњичен за тешку крађу:

– Осумњиченом је 13. марта 2020. одређен притвор када је и саслушан и пуштен је да се даље у поступку брани са слободе – испричали су нам у тужилаштву.

– Саслушани су сви сведоци и сада се чека одлука, да ли ће против њега бити подигнута оптужница, уколико за то има довољно елемената.

Прочитај још: Где је нестало 17 сандука праве српске историје?


  • 15
    Shares

Напиши коментар