Како је војска у шалварама и папучама поразила војску коју је обучавала Америка


Спектакуларан колапс авганистанске војске који је талибанским борцима омогућио да за недељу дана уђу у Кабул, упркос милијардама америчких долара и две деценије обуке, шокирао је свет.

Процењује се да талибани имају око 80.000 војника, у поређењу са номиналних 300.699 који служе авганистанској влади. Први освајају градове у шалварама и папучама, други су 20 година од најмоћније војне силе добијали „приватне часове“ ратовања, као и незамисливу новчану подршку. Па ипак, талибани су практично целу земљу ставили под контролу за свега неколико недеља, док су се команданти владиних снага предавали без борбе.

Како је до тога дошло? Одговор на то питање је прича о две армије – једној слабо опремљеној, али идеолошки врло мотивисаној и другој, добро опремљеној, али зависној од подршке НАТО-а, лоше вођеној и прожетој корупцијом.
„Више се не исплати борити“

Предстража авганистанске владе у Имам Сахибу, округу северне провинције Кундуз, држала се два месеца након што су је опколили талибани. У почетку елитне јединице командоса долазиле би једном недељно да их опскрбе. Онда су ове посете постале све ређе, као и залихе.

Када је нестало хране, воде и оружја, војници су у једном оклопном транспортеру и једном „форд ренџеру“ побегли у релативну сигурност покрајинске престонице, која је и сама пала неколико недеља касније. Талибанима су оставили 11 транспортера.

Како је округ по округ падао у офанзиви талибана овог лета, без великог отпора авганистанске националне војске и полицијских снага, остали војници једноставно су схватили да се више не исплати борити – посебно ако им талибани понуде сигуран пролаз кући, што су обично и чинили.

Авганистанска војска, теоретски са 300.000 људи, обучених и опремљених уз огроман новац Америке и западних савезника, требало је да са лакоћом заустави талибане. Уместо тога, доживела је понижавајући колапс, након којег је Кабул у рукама талибана, а западне земље панично евакуишу своје дипломате и становништво.

Овај пораз последица је, између осталог, „урођених“ недостатака авганистанске војске погоршаних стратешким грешкама владе председника Ашрафа Ганија. Са друге стране, талибани су искористили мировне преговоре како би преварили Кабул о својим намерама, док су припремали, а затим и лагано извели брзу офанзиву.

Авганистанска војска која се бори заједно са америчким трупама обликована је тако да одговара начину рада Американаца. Америчка војска, најнапреднија на свету, у великој мери се ослања на комбиновање копнених операција са ваздушном снагом, коришћење авиона за снабдевање предстража, гађање циљева, преношење рањеника и прикупљање обавештајних података.

Након одлуке председника Џоа Бајдена о повлачењу, Америка је повукла ваздушну подршку, обавештајне податке и одржавање авганистанских авиона и хеликоптере. То је значило да је авганистанска војска остала везаних руку. Исто се догодило и са још једним таквим америчким пројектом, војском Јужног Вијетнама седамдесетих година, рекао је пензионисани генерал-потпуковник Данијел Болгер, који је командовао мисијом за обуку авганистанских снага 2011-2013.

– Увек постоји тенденција да користите модел који познајете, а то је ваш сопствени модел. Када изградите такву војску, а она је замишљена као партнер софистицираним снагама попут америчких. Не можете одједном извући Американце, јер војска тада губи свакодневну помоћ која јој је потребна – рекао је он за „Волстрит Журнал“.

Док су америчке снаге још биле присутне, авганистанска влада је настојала да повећа своје присуство у удаљеним деловима земље, одржавајући више од 200 база и испостава које су могле да се снабдевају само ваздушним путем.

Председник Гани је годинама уназад био упозорен да Америка планира да се повиче, али авганистанска влада није прилагодила своју војску новој стварности. Многи званичници нису веровали да ће Американци заиста отићи.

У једном тренутку авганистанска војска више није знала на који регион пре да се концентрише, а у тој преоптерећености постала је зависна од блиске ваздушне подршке за логистику и борбене операције.

Када су талибани започели офанзиву у мају, концентрисали су се на заузимање управо изолованих предстража које су авганистанске снаге тешко могле да бране. До почетка овог месеца, када су талибани започели нападе на велике градове, авганистанска војска је била толико деморалисана да је пружала мали отпор. Покрајински лидери и виши команданти склапали су на локалном нивоу договоре о предаји. Елитне јединице командоса биле су једини изузетак, али их је било премало и недостајало им је авиона за кретање по земљи. Талибани су искористили и ту слабу рачку, па су намерно циљали пилоте. Наводно је у последње време више десетина пилота дезертирало из војске у страху од атентата.


Талибани су свакако били добро припремљени. Споразум из Дохе дао им је једногодишњи временски прозор да се прегрупишу и ојачају линију снабдевања, а све то уз слободно кретање без страха од америчког бомбардовања. Када су побуњеници коначно напали, након што су у јавности сугерисали да неће дирати велике градове док мировни преговори трају, ударац је био претежак. Не само да су авганистанске снаге бежале пред теоретски слабијим непријатељем, већ су у бегу за собом остављале америчку скупу опрему и оружје, које је остало у рукама талибана.

Претерани оптимизам

Што се америчке одговорности тиче, надзорник потрошње помоћи за Авганистан упозорио је још прошлог месеца да америчка војска има мало или нимало увида у способности авганистанских националних одбрамбених снага да делују независно од америчких, упркос томе што је потрошила 88,3 милијарде долара за безбедност Авганистана до марта ове године.

Утврђено је, преноси „Гардијан“, да је америчка војска упорно била претерано оптимистична у погледу авганистанских војних способности, иако није имала поуздане доказе за такву процену, као и да би повлачење америчких војника могло значајно да утиче на одрживост авганистанских снага, посебно одржавања њихових авиона и возила.

Речено је да је надзорник више пута упозоравао на „нагризајуће ефекте корупције“ унутар снага. На пример, познато је да су командири у удаљеним региона за себе узимали плате хиљада „војника духова“ који су постојали само на папиру. Ослањајући се искључиво на напредну опрему, уз лоше обучене редове, авганистанске снаге нису могле саме да одрже борбену готовост.

Јасна упозорења која стоје у прошломесечном извештају вероватно ће бити прегледана уздуж и попреко у америчком Конгресу, док збуњена Бајденова администрација покушава да схвати где је све пошло по злу.

Извор: Блиц


Напиши коментар