Битка за српско име и право на изјашњавање у земљама бише СФРЈ


Хрватска: Све мже само Срби не!

Да ли је ваш син убио неког у рату, шокантно је питање постављено Србину у Вуковару, приликом пописа у Хрватској.

Са тим догађајем упознала је јавност Драгана Јецков, посланица у сабору из Самосталне демократске српске странке, апелујући да се овај посао обавља у складу са позитивним прописима. Неправилности је било и на попису у Северној Македонији, док се Црна Гора припрема за изјашњавање грађана, али тренутно није одређено када ће се то десити. Раније је било покушаја прекрајања законодавства, али ако се по јутру дан познаје, односно по нацрту Закона о попису, грађани ће у Црној Гори моћи да кажу које су нације, вере и језика.

Фалсификовање број грађана српске националности није новост у земљама бивше Југославије, указују саговорници “Вести” истичући да се то ради због чињенице да од броја пописаних грађана одређене националности зависи и њихов првенствено политички утицај у друштву.

Попис је, како за “Вести” каже директор документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац, од изузетне важности за Србе у Хрватској, јер од заступљености зависи њихов утицај у друштву. Зато, према његовим речима, има покушаја застрашивања, али и неправилности, попут дешавања у Загребу, када пописивачица није питала једног грађанина за народност, већ рекла да га сматра Хрватом.

– Од процента заступљености Срба, зависиће њихова колективна права у наредној деценији – објаснио је Штрбац наводећи, као пример, податак да је на основу Пописа 2011. у хрватски сабор ушло троје заступника, а да је тако и на локалном нивоу власти.

У Македонији је попис тек завршен, а резултати најављени за март 2022, али је, како сматра председник Демократске партије Срба у Македонији, Иван Стоилковић, готово сигурно да ће резултати бити спорни.

– Објављивање резултата пописа ће донети нову политичку кризу у Македонији – каже за “Вести” Стоилковић.

Подсећа да је попис вршен на лаптопу, па грађани нису имали увид у унете податке који иду на сервер пописне комисије.

– Није прихваћено да се подаци уписују у два примерка, па да и један остане грађанину, пошто је Србима важно да се код остваривања права на српско држављанство позову на те податке – каже Стоилковић.

Он је нагласио да манипулисање бројем Срба у Северној Македонији није новост и да се дешава од првог пописа пре три деценије.

– Према резултатима 1991. године било је 45.000 Срба, а у Собрању је министар полиције казао да је у међувремену дато 16.000 држављанстава Србије, што је око 62.000. На следећем попису било нас је 36.000, што је скоро дупло мање и сигурно нетачно и зато настављамо борбу не само за тачан број Срба, већ и за остваривање степена политичког утицаја да бисмо могли да се изборимо за адекватнији положај Срба у Македонији – казао је Стоилковић.

Црногорски Срби

На ранијим пописима у Црној Гори је било много недостатака и фалсификовања, указује за “Вести” председник Српског националног савета у Црној Гори Момчило Вуксановић и додаје да је то нарочито било изражено 2011. Као један од примера притисака наводи да је у део о националности, уведена категорија “Црногорац-Србин” и “Србин-Црногорац”.


Према подацима са тог пописа, било је 29 одсто Срба, а наш саговорник сматра да би их било више, али се због притисака 30.000 њих изјаснило као неопредељени, а неколико процената као Југословени.

Нада се да ће за разлику од бивше владе Мила Ђукановића, нова власт спровести слободно изјашњавање и поштен попис у Црној Гори.

Аутоматски Хрвати

Драгана Јецков је рекла да грађани пријављују бројне неправилности, па је тако један од пописаних који је хтео увид у пописницу, видео попуњено поље “народност”. Тражио је објашњење, а речено му је да се при изјашњавању о држављанству аутоматски повлаче подаци и пуни то поље, односно да су хрватски држављани Хрвати. Пописивачи су имали наводно покварен лаптоп, па су писали на папиру и људи не знају да ли су пописани, један је од проблема.

Хрватска: Пресушило језеро – изронила православна светиња

Извор: vesti-online


Напиши коментар