Данас се навршава 80 година од стравичног злочина у Крагујевцу – памтимо Крваву бајку


Потомци невиних жртава и данас ће запалити хиљаде свећа на заједничким гробницама по спомен-парку „Крагујевачки октобар“ у Шумарицама.

А, навршило се тачно 80 година од стравичног 21. октобра 1941, када је на овом месту – током Другог светског рата – извршен најмасовнији злочин над цивилима у једном дану, јер су фашистички окупатори за само седам сати побили око 7.000 недужних људи, жена, деце… међу њима и ђаке, односно професоре Крагујевачке гимназије

Неколико сати тог 21. октобра 1941. године у Шумарицама је одјекивала рафална паљба. У 14 сати је све утихнуло. Почело је у седам ујутру.

Сахрањивање је трајало данима. Укопавањем су руководиле љотићевске снаге уз надзор немачких војника.

Немачки окупатори су, као одмазду за погибију 10 својих војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на 3. батаљон 749. пешадијског пука Вермахта, у Шумарицама 21. октобра стрељали 3.000 становника Крагујевца и околних места, међу којима и 300 ученика средњих школа и шегрта, као и 15 дечака, чистача обуће. Најмлађе дете имало је 11 година.

Крагујевац, Шумарице. Немацки официри поред тела стрељаних

Тај догађај представља један од највећих злочина немачке војске у Другом светском рату, и један је од најтрагичнијих који се догодио на тлу Србије у том рату.

Немачки окупатор стрељао је цивиле у Крагујевцу у знак одмазде, а повод су били немачки губици у борбама 1. октобра на путу Крагујевац-Горњи Милановац, у којем су Немци имали 10 мртвих и 26 рањених војника.

Тим стрељањем доследно је примењена наредба тадашњег генерала Франца Бема од 10. октобра 1941. године, којом се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 Срба за рањеног.

Злочин у Крагујевцу остао је упамћен и по речима професора који је са својим разредом изашао на стрељање и рекао „Пуцајте, ја и даље држим час“.
Осим тога, песникиња Десанка Максимовић након што је чула детаље масакра написала је „Крваву бајку„:

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке…
и тако редом.
Мисли су им биле пуне
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.


Напиши коментар