Мартина Фава координатор МКЦК за нестала лица: Недовољна политичка подршка главна препрека решавању питања несталих


Са Округлог стола Удрузења породица киднапованих и несталих одржаног у мају ове године

Привремени списак несталих лица је радни документ који ажурира и одржава МКЦК, а који је на располагању Радној групи. Према њему, до септембра 2021. године још увек постоји 1.630 несталих лица.

Решавање проблема киднапованих и несталих лица на Косову током 1999. године, пре и после рата на Косову и Метохији, је један од кључних проблема у погледу постизања мирног решавања питања Косова и Метохије и помирења Срба и Албанаца. О овом проблему је Удружење породица киднапованих и несталих лица на КиМ „Отета истина“ које предводи Верица Томановић ове године у два наврата орагнизовало округли сто на којем је, поред осталих, учествовала и госпођа Мартина Фава, координатор за нестала лиц а и њихове породице на Западном Балкану.

Замолили смо је за одговоре на неколико питања која трају од када и сама киднаповања и убиства, а која су постављена и на поменутим скуповима који су одржани у мају и септембру ове године у хотелу „Палас“ у Београду.

Међунардони Комитет Црвеног Крста (МКЦК) је као највећа и најзначајнија неутрална хуманитарна организација радила на евидетирању киднапованих, несталих и убијених лица на подручју Косова и Метохије током, пре и после рата 1999. године. Какве су ваше евиденције и на какве сте препреке наилазили у раду?

-Хвала вам на овом питању. МКЦК ставља породице несталих у средиште свог хуманитарног мандата: сва лица чији су чланови породица нестали између 01.01. 1998. и 31.12.2000. oбратила су нам се како бисмо отворили захтевe за тражење.

Пратили смо нашу евиденцију састављањем списка несталих лица, који је МКЦК сачинио и ажурирао током сукоба и након њега. Један од почетних главних задатака Радне групе за нестала лица у вези са догађајима на Косову*(*Без прејудицирања статуса, у складу са РСБОУН 1244), био је да делегације Радне групе из Београда и Приштине одобре овај списак. Привремени списак несталих лица је радни документ који ажурира и одржава МКЦК, а који је на располагању Радној групи. Према њему, до септембра 2021. године још увек постоји 1.630 несталих лица.

Који су проблеми и препреке најкрупније да би се лакше дошло до ексхумација и идентификација киднапованих и несталих на Косову и Метохији и на које начине отклањате препреке?

-Недовољна политичка подршка, недостатак нових информација, потреба за повећањем локалних форензичких капацитета, као и ресурси удружења породица несталих поред политизације овог питања, главне су препреке за проналажење 1.630 људи који се још увек воде као нестали у вези са сукобом на Косову*. Сарадња између страна кључна је за постизање резултата и превазилажење препрека: кроз механизам Радне групе, две стране сарађују.

Зашто Приштина кочи процес тражења несталих лица и не извршава своје обавезе и да ли можете да утичете на то?

-Делегације и Приштине и Београда у Радној групи преузимају обавезе, које MKЦК као председавајући и неутрални посредник прати током и између седница Радне групе, како би се осигурало спровођење тих обавеза. Од изузетне је важности да се обе стране придржавају преузетих обавеза и уложе све могуће напоре како би постигле резултате. Приштинска и београдска делегација имају одговорност да пруже одговоре породицама несталих о судбини и месту где се налазе њихови нестали вољени.

Како гледате на чињеницу да српска страна прихвата да одради све локације које траже албанске породице, али то не чини албанска страна за локације које траже српске породице?

-Као што сам раније напоменула, одговорност за пружање одговора породицама несталих лежи на странама у овом процесу. Делегације Београда и Приштине у Радној групи преузимају обавезе, чије спровођење председавајући Радне групе као неутрални посредник прати.

Када поредите Ваш рад на идентификацији несталих у другим земљама света како објашњавате овај проблем са Косовом и Метохијом?

-У септембру 2021. број несталих особа износи 1.630. До данас је више од 4.434 породица добило информације о судбини и локацији својих најмилијих. Стопа успешности идентификовања несталих лица у контексту Косова* износи 73%, и највиша je у свету. Више од 1.800 лица је пронађено и идентификовано од оснивања Радне групе 2004. до данас.

Радна група је искључиво хуманитарни и неполитички форум: МКЦК омогућава, води и усмерава овај дијалог. Радна група припада двема странама. Радне групе између страна које су претходно биле укључене у сукоб не постоје у многим контекстима у којима ради МКЦК. МКЦК председава сличним механизмима за нестала лица на Кавказу и на Блиском истоку.

Како видите проблем „заробљених“ посмртних остатака у мртвачници у Приштини, за око 350 лица, које је сакупљао КФОР и чија се судбина не решава толико година уназад, а могла би. Шта можете да урадите и у чијем је мандату да покрене ово питање?

-Питање НН лица је веома сложено и заиста остаје нерешено дуги низ година. Основана 2005. године са циљем да побољша координацију и убрза процеса ексхумација, идентификација и репатријација/примопредаје посмртних остатака, Радна под-група за форензичка питања је једини форум који окупља форензичке актере из Приштине и Београда. На овом под-форуму се расправља о НН лицима, а чланови београдске и приштинске делегације у Радној под-групи су предузели кораке за решавање овог питања.

Каква су Ваша очекивања у вези отварање архива КФОР-а, УНМИК-а, Хашког трибунала, НАТО-а, ОЕБС-а, ОВК и других организација у вези киднапованих и несталих лица на КиМ ?

• У октобру 2018. године МКЦК је потписао Споразум са Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове и ангажовао два истраживача МКЦК -а у Хагу. Архива ове институције примарни је извор информација о сукобима на простору бивше Југославије са преко 10 милиона доступних докумената. Јачањем досадашње сарадње, МКЦК има за циљ да у овим архивама потражи релевантне информације које могу допринети решавању судбине сваког несталог лица користећи имена свих несталих лица које је регистровао МКЦК и места њиховог нестанка.

• Од јула 2018. године МКЦК је контактирао 43 државе чланице НАТО-а и државе које нису чланице НАТО-а чије су трупе биле распоређене у региону, као и 9 међународних организација међу којима су Хашки трибунал, седиште НАТО-а, ЕУ, УН, УНХЦР, ОЕБС, Западноевропска унија, Лекари без граница и Канцеларија високог представника затраживши подршку за достављање информација из њихових архива које би потенцијално могле довести до разјашњења судбине несталих лица у вези са сукобима у региону.
Као резултат тога, и за сада, САД, Француска, Немачка, Данска, Пољска, Канада, Норвешка, Финска, Италија, Холандија, ЕУ, седиште НАТО -а, Западноевропска унија и УНХЦР су доставиле релевантну документацију МКЦК -у.
Такође, МКЦК је затражио приступ архивама обе стране у Радној групи.

• Да би подржали рад Комисија за нестала лица, аналитичари МКЦК-а пажљиво гледају и анализирају документацију/информације добијене из различитих горенаведених извора и припремају аналитичке извештаје кад год пронађу релевантне информације о потенцијалном гробном месту, погрешној идентификацији или претпостављеној идентификацији тела које је већ ексхумирано.

Аутор: Славица Ђукић
Извор: Јединство


Напиши коментар