Представљене књиге о стрељањима у Краљеву и Крагујевцу


Мајор Паул Кениг који је командовао стрељањем ђака у Крагујевцу пре рата је био професор и свештеник! Убили су га партизани само 20 дана касније код Лебана, док је покушао да се сакрије укопавањем у стајско ђубриво

Музеј жртава геноцида објавио је почетком октобра, поводом 80. годишњице масакра цивила у Краљеву и Крагујевцу током Другог светског рата, измењена и допуњена издања књига Силвије Крејаковић „Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941“ и „Име и број“ Станише Бркића.

В.д. директора Музеја жртава геноцида Дејан Ристић рекао је на представљању књига у Народном музеју у Београду, да су вишедеценијска истраживања Крејаковић и Бркића начин како треба „одговорно, научно, на чињеницама засновано, приступити драматичним догађајима наше националне историје“.

„Опасност од мржње, од бројних стереотипова постоји и данас, не само у нашем друштву, већ широм Европе и света. Чини ми се да ћемо се против тих мрзитељских идеја, идеологија и ставова најлакше одупрети не оружјем, него знањем“, рекао је Ристић.

Према његовим речима, потребно је да се наоружамо знањем, свешћу и достојанством, и да се одговорно односимо према меморијалима, стратиштима и губилиштима.

Ристић се заложио да „успоставимо савремену на чињеницама утемељену културу сећања, која ће показати да смо стари европски народ који памти, зна шта памти и зашто памти, и због чега је поносан на своју националну историју“.

Немачке окупационе снаге у октобру 1941. године као одмазду извршиле масовна стрељања цивила у Крагујевцу, Краљеву и Драгинцу, а Ристић је подсетио да је „Крвава бајка“ Десанке Максимовић „амблематична песма која сведочи о страдању цивила у Србији“.

„Крагујевац смо некако успели да сачувамо у свом сећању као нација и друштво, али смо успели да заборавимо Драгинац, 14. октобар и око 3.000 цивила страдалих. То је први велики масовни злочин над цивилима на територији окупиране Србије. Добрим дело смо успели да заборавимо злочин у Краљеву“, упозорио је Ристић.

Музејски саветник у Музеју жртава геноцида Драган Цветковић истакао је да је покојни Бркић у својој студији „Име и број“ успео да „демистификује цифру од 7.000 и да базирајући се на науцном истраживању докаже да је број стрељаних у Крагујевцу био 2.800“.

На промоцији је прочитан одломак из научне студије „Име и број“, која се бави анализом ратног злочина у Крагујевцу, где Бркић каже да је закључио после 18 година истраживања да је „дилема о броју стрељаних наметнута, али да је тотално бесмислена“.

„Зар може да постоји неко ко ће рећи да је мали злочин убити на правди Бога, на пример, 2.800 људи? Нису у питању бројеви, па је онда један број већи или мањи од другог…. Па зар још некоме може бити важан број, осим да бисмо тачно знали именом и презименом, за сваког од њих. Да никог не заборавимо. А могло се и може нам се и то десити“, написао је Бркић.

Према његовом мишљењу, „више од 30 година после Државне комисије, нико се у Крагујевцу није озбиљно бавио истраживањем и прикупљањем података о стрељањима“, јер је „дуго био важан број, не да бисмо знали, већ из неког другог разлога, а гурањем ових несрећних људи у тај велики број губио се њихов идентитет“.

„Били смо на прагу да те људе још једном, и дефинитивно, убијемо одузимајући им име и личност и претварајући их у број. На срећу, то се у Крагујевцу није догодило“, био је записао Бркић.

Ауторка студије „Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941“ Крејаковић је оценила да смо се суочавали са сопственом прошлошћу тумачењима око којих се лицитрало бројевима, уместо да смо сачинили спискове са именима стрељаних.

„Књига је не без разлога понела име ‘Идентитети…’ у покушају управо борбе против заборављања индивидуалних судбина и жртава, од којих је свако имао своје име, презиме, порекло, судбину, професију“, истакла је Крејаковић.

Према њеним речима, „процес проналажења идентитета никада не може да буде завршен и потпуно оконачан јер нису у питању апсолутни, коначни бројеви, не ради се о предметима, ради се о људима“.

Крејановић је подсетила да је окупатор изврсио злочин против човечности стрељајући за једног убијеног немачког војника 100 цивила, а за рањеног 50, да је „у Краљеву живот изгубило 2.198 цивила“, и да „испод тог броја не треба ићи у неким даљим истраживањима“, која нису окончана.

Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић истакла је да је неопходно да негујемо традицију сећања и да се нада да ће поновно објављивање ове две књиге бити почетак нових настојања да се бринемо о успомени на многобројне невине жртве.

Измењена и допуњена издања књига Силвије Крејаковић „Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941“ и „Име и број“ Станише Бркића објављена су у оквиру новоустановљене едиције Музеја жртава геноцида „Сине ира ет студио“.

Извор: РТВ


Напиши коментар