Соларни панели 63. падобранске доводили су НАТО до лудила


Соларна електрана у Србији прорадила током рата / Фото 63. падобранска

Покретне соларне електране, склопљење за само 15 дана, спасле су многе животе припадника 63. падобранске у време НАТО агресије јер су омогућиле да командни штаб, усред недођије, одржава везу, шаље поруке и успешно обавља задатке против непријатеља.

Прве две војне соларне електране настале су те 1999. године из чисте нужде, а радиле су све до потписивања Кумановског споразума. Лекција о покретним штабним соларним електранама предаје се сада питомцима наше Војне академије, али јавност мало тога зна о „патенту“ насталом из невоље.

Како су направљене и колико су значиле 63. падобранској, први пут у јавности, за „Новости“ говори пуковник Ненад Кузмановић, у чијој чети је све почело:

– Дан-два пре агресије на састанку везе бригаде процењивали смо да би непријатељ могао да користи тзв. тактичке нуклеарне ударе уколико се графитне бомбе покажу као недовољне. Доцент на Електротехничком факултету у Нишу Дејан Миленовић, тада редовни војник у мојој чети, поменуо је на састанку „да је управо у граду на Нишави чувени доктор са Принстона Томислав Павловић, који је због намере Американаца да нас бомбардују допутовао у Србију, да јој се нађе“. То је било кључно.

Према причи пуковника, професора Павловића 25. марта затекао је у кабинету на потпуно празном факултету како, гледајући ТВ, „псује лажљивог портпарола НАТО Џејмија Шеја“. Кузмановић каже да му је професор рекао како је из Америке донео 150 соларних плоча за будућу електрану манастира Хиландар и да су у хангару једне фирме у Нишу.

– Треба вам и шема мојих претварача соларне у електроенергију од 2,5 киловата. Дајем вам и два сина у чету, трећи још није за војску – преприча Кузмановић сусрет са проф. Павловићем.

Електроничар Миодраг Кастратовић, ратни резервиста нишке бригаде, човек који је касније састављао и опслуживао ове соларне електране, за „Новости“ објашњава како је тада добио наређење да оде у Београд у свој Научно-опитни центар „Руди Чајавец“.

– Са професорима Надом Гошовић, Павлом Зафиром и Владом Фидлером утаначили смо и шему опетовања система у ратним условима за случај да се „електране покажу“, да би могли да их понудимо у серијску производњу. Од Гошовићеве сам добио контакт са др Владом Стојановићем из „Винче солар“ који су тада први експериментисали са соларним панелима у нас. Он нам је дао додатне панеле, плус њихове шеме претварања енергије сунца у слектричну – појашњава Кастратовић.

За свега 15 дана, два камиона са системима везе 63.падобранске „наоружана соларним панелима“ и главно стационарно командно место бригаде радили су на „сунце“.

„Електрана“ се носила на крову / Фото 63. падобранска

– Било је важно да чворишта везе не емитују термално зрачење јер су извиђачки авиони НАТО нон-стоп претраживали терен – препричава нам пуковник Кузмановић. – Када би забележили отисак топлоте од генератора на планини тукли би немилосрдно. Положаје нам никада нису нашли, мада смо им били испред носа, на Кошарама и Паштрику, а главни штаб бригаде мало иза прве линије.

Кастратовић додаје да прича има и духовиту ноту, јер су соларни панели у планини били „маскирани“ козом која је била везана за конструкцију. Усред ратне конспирације, Штаб 63. падобранске одакле је командовао генерал Илија Тодоров називан је „Код козе“.

– Коза беше јефтина, 10 марака, а нама се чинило да рат може да потраје и да ће нам добро доћи – открива Кастратовић зашто је набавио животињу. – Уз наш штаб било је и сиромашно српско планинско село, а један дечак и девојчица, ту су се свакодневно играли са козом, хранили је и музли. На крају нам је та коза спасавала здравље. Првих дана рата наш преводилац Милан Варадиновић (сада конзул у Чикагу), добио је тешко запаљење плућа, а излечили смо га козјим млеком.

Конзул Варадиновић је такође био део војничке „соларне приче“ 63. бригаде. Пуковник Кузмановић се сећа како је Варадиновић дошао из дипломатске службе у Лондону да би служио у својој чети у планини, као преводилац, а да је по чудесном оздрављењу од козјег млека био главни чувар „браонкасте пријатељице“ која је због његовог милосрђа преживела рат. Остављена је на крају деци, да их храни млеком.

Кампањола без кочница

– Током НАТО агресије бригадом је командовано са 150 пејџера и око 100 мобилних телефона – прича Кузмановић. – Имали смо соларну електрану и слушали смо комуникацију НАТО пилота са командним центрима у „аваксу“. А за све то време чету везиста од 20 људи је опслуживала кампањола из 1955, без кочница… И прешла хиљаде километара.

Падобранци тестирају нова постоља за Паштрик / Фото 63. падобранска

Преправљали и оружје

Сећа се пуковник Кузмановић читаве екипе војника који су се те 1999. бавили „научним радовима“.
– Резервиста Драгољуб Матовић, наш главни оружар, пријавио је да су у његовој фабричкој лабораторији у Крагујевцу остала три „Заставина“ аутомата 9 мм, које су он и колеге преправили да буду ефикаснији од „хеклер коха“, као и три лака постоља за тенковске митраљезе ископирани од Руса. За неколико дана пребачени су на Паштрик где су чуда учинили.

Аутор:Драган Вујичић
Извор: Новости


Напиши коментар