05.10.2000. Српској опозицији је послата порука: Паре наше – посао ваш


Пети октобар није био револуција

Срби су поново пронашли своју душу” – узвикнуо је сер Винстон Черчил, 27. марта, негде око поднева, када му је посланик Кемпбел јавио да је пуч дефинитивно успео

То усхићење Србима неће дуго трајати. Већ крајем те исте године, Ситон Вотсон, британски професор универзитета, рећи ће нешто друго: “Ми смо улазак Југославије у рат платили пола милиона фунти, па не дугујемо Србима ништа.”

Шездесетак година касније историја ће се поновити. Припреме за оно што се догодило 5. октобра трајале су месецима. Још крајем 1999. године почели су све учесталији контакти српске опозиције са државницима кључних светских сила и оперативцима њихових служби. Суштина свих тих састанака била је иста – Слободан Милошевић мора да оде са власти.

У НАТО бази у Берлину пада договор да се примени принцип Филипа Македонског, који је говорио да и најутврђенији град може да освоји само са једним магарцем натовареним златом. Српској опозицији је послата порука: Паре наше – посао ваш.

„Спонтана“ петооктобарска демонстрација- коштала 25 милиона долара. Фото: Ненад Петровић (Танјуг)

Велике суме новца поново улазе у Србију. Телеграфски речено, то изгледа овако: САД, Британија и Немачка потрошиле су више од шездесет милиона долара на финансирање опозиције… Би-Би-Си је омогућавао већи домет програма радија Б 92… Немачки Дојче веле помаже опозиционим листовима плаћајући папир и трошкове штампе.

Догађајима који су се одиграли 5. октобра 2000. претходила је велика припрема. Нико од стотина хиљада људи који су се тог дана слили у Београд није се тек тако пробудио и дошао на идеју да дође да демонстрира у престоници и спали зграду парламента. То је морало да буде добро организовано.

Торбе пуне пара

Британски амбасадор који је службовао у једној од држава у окружењу и посредно био укључен у акцију обарања Слободана Милошевића тврди да се врбовање одвијало на три начина: давањем помоћи одређеним медијима, подршком појединим опозиционим политичарима и тражењем инсајдера који желе да сарађују. Један од блиских оперативних сарадника покојног премијера Зорана Ђинђића сведочи да су неколико пута покушавали да уђу у траг количини новца утрошеног у припреми 5. октобра. И успели су да “дешифрују” трагове за 40 милиона долара. Оних двадесетак “расуло” се негде по Београду…

Што се крај миленијума више ближио, расла је дилема – ко после Милошевића? Ангажована је агенција “Пен Скоун и Берланд”, која је саопштила песимистичке резултате. Кандидат који би могао да победи Милошевића морао је да има чисту прошлост, да никад није имао везе са режимом и парама из иностранства и да није учествовао у ситним гложењима са опозиционим лидерима. Ови услови искључивали су познате људе из опозиције. Неколико недеља касније, у Будимпешти, агенција је саопштила свог кандидата – Војислава Коштуницу.

Прочитај још: Како је ЦИА направила ОТПОР

Окружење око Зорана Ђинђића се на тај предлог разбеснело. Зоран је мало оћутао и затим рекао: “Воја може то да уради.” Прихватио је да се повуче корак назад, да би потом, као премијер, иступио два напред.

Потрага за “краљем” започела је још крајем 1999, када је делегација опозиције отишла у Вашингтон. Милан Ст. Протић сведочи о вечери са Холбруком у књизи “Изневерена револуција”.

“Завршно Холбруково слово било је у његовом стилу:

– Пошто је свако од вас изнео свој став, да вам кажем шта ја мислим. У Србији можете да победите само филипинском методом. Треба вам уједињена опозиција и једна личност као симбол отпора. Тамо је то била Кори Акино. А ко је ваша Кори Акино?

Ђинђић се први јавио: – Седи поред вас, то је професор Аврамовић.

– Да – рече Холбрук злурадо – признајем, г. Аврамовић је бољи економиста од Кори Акино, али је она ипак мало лепша, признаћете.”

Прочитај још: Леонид Ивашов: 5.октобар је органозован јер американци нису успели да војно сломе СРЈ

Шта је, у ствари, била права позадина 5. октобра? Ако данас и није могуће открити све појединости, одређени закључци се, ипак, намећу, попут оног да 5. октобар није био истинска демократска револуција, већ проста смена на врху власти. И одлука у врху Војске Југославије, да се активно не укључи у гушење побуне 5. октобра, дошла је после контакта са Москвом, а иза свега тога стајали су Американци. Какав је био договор САД и Русије, засада можемо само да нагађамо…

Прочитај још: Пети октобар и постреволуционарна Србија

Текст се састоји од фрагмената текст Ивана Миладиновића „Ко је и колико платио 27. март и 5. октобар?


Напиши коментар