2.000 Хрватских четника борило се за Краља и Отаџбину


Историјски клише каже да су Хрвати и генерал Дража Михаиловић и његова Југословенска војска (четници) неспојиви.


Милан Четник: Култ Марка Краљевића у Далмацији


Још у шеснаестом веку млетачки ректор (градоначелник) Сплита известио је владу у Венецији да су Сплићани, окупљени на тргу, хорски певали песму у славу највећег јунака српске епске поезије.


Ајнхардов летопис из 9. века о Србима који живе од Славоније до Далмације


„Ајнхард (775 – 840) био је франачки научник, писац и дворанин. Био је слуга Карла Великог и његовог сина Лудвига Побожног. Остао је упамћен по свом највећем делу – биографији Карла Великог „Vita Caroli Magni“, која представља … Прочитај више


Ватиканска документа о Србима у Далмацији – пре турских освајања Србије


Српски епископ Никодим Милаш је, на основу средњовековних докумената и радова италијанских и хрватских историчара, забележио да је у XIV столећу српски краљ Босне Твртко преселио у Далмацију, која је … Прочитај више


Никола Милованчев: Срби на подручју Словеније у XV веку


Срби и српска властела Бранковићи на подручју данашње Словеније и северне Италије у XV веку


Хрватско етничко чишћење или десеторо ђака из села Жегар


SkolarciСеоске школе у руралним пределима Далмације данас готово и да не постоје. Међутим, основна школа у селу Жегар је изузетак, јер овде наставу похађа десеторо српских ђака.

Некада је ову школу која се налази у долинама планине Велебит похађало више стотина ученика. Данас, овде наставу слуша свега десеторо ђака српске националности, и то распоређених у четири разреда, јавља за Програм з


Владика Далматински Фотиjе: Срби у Хрватској ће постати прошлост


[caption id="attachment_40370" align="aligncenter" width="600"]Владика Фотије. Фото: Новости Владика Фотије. Фото: Новости[/caption]

Наши свештеници овде најчешће имају сахране, мало крштења и венчања. Ако о овом проблему не будемо сви мислили, неће бити добро

Ниjе лак посао владици у Далмацији”, писао је пре више од века чувени далматински епископ Никодим Милаш, који се жалио на православну интелигенцију, непријатељски н


У Дубровачкој републици штампарије су биле ћириличне


Дубровчани су у писаним документима и у објављеним књигама свој језик називали: дубровачки, нашки, српски, словински, илирски, хрватски Злата Бојовић (1939), историчар књижевности, професор Филолошког факултета на Катедри за српску … Прочитај више