Ознака: далмација
Историја / Национални идентитет / Српство

Милан Четник: Култ Марка Краљевића у Далмацији

Још у шеснаестом веку млетачки ректор (градоначелник) Сплита известио је владу у Венецији да су Сплићани, окупљени на тргу, хорски певали песму у славу највећег јунака српске епске поезије.

Прочитај више
Историја / Национални идентитет / Српство

Ајнхардов летопис из 9. века о Србима који живе од Славоније до Далмације

„Ајнхард (775 – 840) био је франачки научник, писац и дворанин. Био је слуга Карла Великог и његовог сина Лудвига Побожног. Остао је упамћен по свом највећем делу – биографији Карла Великог „Vita Caroli Magni“, која представља …

Прочитај више
Национални идентитет / Српско расејање / Српство

Ватиканска документа о Србима у Далмацији – пре турских освајања Србије

Српски епископ Никодим Милаш је, на основу средњовековних докумената и радова италијанских и хрватских историчара, забележио да је у XIV столећу српски краљ Босне Твртко преселио у Далмацију, која је …

Прочитај више
Uncategorized

Хрватско етничко чишћење или десеторо ђака из села Жегар

SkolarciСеоске школе у руралним пределима Далмације данас готово и да не постоје. Међутим, основна школа у селу Жегар је изузетак, јер овде наставу похађа десеторо српских ђака.

Некада је ову школу која се налази у долинама планине Велебит похађало више стотина ученика. Данас, овде наставу слуша свега десеторо ђака српске националности, и то распоређених у четири разреда, јавља за Програм з

Прочитај више
Интервју

Владика Далматински Фотиjе: Срби у Хрватској ће постати прошлост

[caption id="attachment_40370" align="aligncenter" width="600"]Владика Фотије. Фото: Новости Владика Фотије. Фото: Новости[/caption]

Наши свештеници овде најчешће имају сахране, мало крштења и венчања. Ако о овом проблему не будемо сви мислили, неће бити добро

Ниjе лак посао владици у Далмацији”, писао је пре више од века чувени далматински епископ Никодим Милаш, који се жалио на православну интелигенцију, непријатељски н

Прочитај више
srbija / Србоцид

У Дубровачкој републици штампарије су биле ћириличне

Дубровчани су у писаним документима и у објављеним књигама свој језик називали: дубровачки, нашки, српски, словински, илирски, хрватски Злата Бојовић (1939), историчар књижевности, професор Филолошког факултета на Катедри за српску …

Прочитај више