Незнаним јунацима…и јунакињама


more„Ни броја им се не зна…“ И заиста је тако. Не можемо ни да претпоставимо колико је оних који су, кроз сву нашу историју, јуначки бранили своје најближе, а и … Прочитај више


„За мном, Груниште мора бити наше, па макар сви изгинули…“


more ”…Било нас је доста у кући; неки су били и на великим школама, па оцу није било лако да нас све школује и издржава … Тако би одлучено да … Прочитај више


Призренка Селена Трифуновић, професорка клавира у Белгији: Најсрећнија сам била у Призрену


moreРођена априла 1982. године у Призрену где је и расла у познатој и угледној породици свога деде, протојереја – ставрофора Милана Трифуновића, Селена Трифуновић је живела, школовала се и учила … Прочитај више


Прича са Кошара: Отац и син Мађари борили се раме уз раме на Космету!


moreПрича о оцу и сину, Ернеу и Петру, Мађарима из Каменице код Новог Сада, који су заједно бранили Косово, никада није испричана. Тако би вероватно и остало да је генерал … Прочитај више


Истинита прича из 1944. године: Како се Свети Никола спустио у ров међу војнике


Ову причу ми је испричао мој деда, непосредни учесник догађаја о ком ћу писати.

Мој деда Фјодор Сидорович је отишао на фронт 1941. године. Распоредили су га у 282. пешадијски пук, 19. дивизије. Борбе на Западном фронту су биле веома жестоке у првим месецима рата, и већ у августу 1941. године он је био тешко рањен у главу, обе ноге и десну руку. Након што је прездравио ране, био је послат на Балтички фронт. Радосну в


Писмо српског ратника Црнотравца пред повлачење преко Албаније


Писмо српског ратника Јосифа Димића из Црне Траве, писано 1915. gодине у Пећи пред повлачење српске војске преко Албаније
Здраво мале,
Ево дојде време да ви се јавим да сам здрав и жив, иако се гине сваку час ко да смо се ородили сас смрт. Мене није ич стра од смрт, ти знаш мале да ми је ово чет…http://goo.gl/vbQZot